RTV Teorija i praksa

pod uslovom da u sebe uključuju i slučajeve a) ili b) 12 , bilo kao ilustraciju ili predmet svoje analize. Svi ostali programi, koji prfetenduju da se muzikom bave na informativan način a ne obuhvataju u bitnoj dimenziji (celovitom izvođenju muzičkog ili muzičko-scenskog dela) nijedan od gore navedenih slučajeva, trebalo bi da se tretiraju kao i ostali televizijski nemuzički oblici programa 13 koji se na žurnalistički i feljtonistički način više bave zbivanjima oko muzike nego onima u njoj. Kategorija kreativnih TV emisija ozbiljne muzike obuhvatila bi; a) stvaralačku audiovizuelizaciju (što uključuje i adaptaciju) muzičkih dela koja nisu pisana specijalno za TV medij, pri čemu TV emisije za sada ne bi trebalo ceniti prema intenciji već isključivo prema umetničkom rezultatu 14 ,

12 Razume se da bi slučaj a) u čisto medijskom smislu bio inferioran slučajevima b) i c), i da bi on prvenstveno trebao da ima instruktivnu namenu (učenicima i studentima muzičkih škola i fakulteta i slično) dok bi b) i c) bili predviđeni za publiku sa širim interesovanjem - dakle, medijski „prirodniji” i informativni u jednom obuhvatnijem, kulturno-umetničkom smislu.

13 Vidi npr.: Stašev i Brec, TV program, Beograd, 1970, str. 58-83; H. Nevvcomb, TV, the most popular art, Njujork, 1974; Setl i Las, Istorija američke televizije, Beograd, 1978, itd.

14 Na primer, libijski dokumentarni film o antičkim ruševinama Leptis Magne, koji se umesto teksta služi isključivo muzičkim „komentarom” scenske kantate Karla Orfa Katuli Karmina (1943), komponovane prema pesmama Valerija Katula rođenog 83. pre. n. e. tj. približno u vreme ulaska Leptis Magne u sastav Rimske Imperije. Ovaj po intenciji dokumentarni TV film, posredstvom znalačke kontrapunktske montaže muzike i slike, jedan je od retko promišljenih i uspelih primera stvaralačke televizijske vizuelizacije muzike.

65