RTV Teorija i praksa

U protivrečnosti ovakve situacije - s jedne strane video, s druge institucionalna televizija, video je neminovno potisnut na margine medijskih zbivanja u svoj, načešće „umetnički" geto, bez većeg masovnog odjeka i komunikacije. Ovom marginalnom statusu videa doprinosi i izvesna za

Stanko Crnobrnja sa TV ekipom (radni fotos)

sada unapred usvojena „ekskluzivnost" video-umetnika, česta isključivost pa i medijska dogmatičnost i, u suštini, ipak jednostrana upotreba videa, najčešće kao dopune ili surogata nekih likovnih disciplina koje video najlakše materijalizuje u vremenu. Tu se onda mogu lako pronaći i problemi video-režije danas. Ona uajčešće tapka u krugu određenih stereotipa nasleđenih još od ranih faza „podzenmog filma" pedesetih godina, često bez jasnih idejnih, umetničkih pa i ekonomskih preduslova za permanentno unapređenje i žanrovsko variranje video-stvaralaštva. Naravno tu je i druga, svetlija strana video-režije danas. Neki od dometa u ovoj disciplini predstavljaju vrhunce uopšte u audiovizuelnim umetnostima, putokaze za

184