RTV Teorija i praksa

budućnost, odrednice ne samo onoga što će doći, već i onoga što je tu, oko nas prisutno, a neotkriveno. Ipak, može zvučati kao fraza, übeđeu sam da će pravo vreme videa tek doći, a to će biti onda kada video bude zaista masovni medij, pristupačan kao olovka i hartija, dakle u najrazličitije svrhe od igre do nauke i obratno, kada „umetnički" video bude zaista samo jedna od mogućnosti videa. Tada će i u sučeljavanju sa institucionalnim televizijama video biti snaga vredna pažnje i poštovanja, medijska realnost u najmanju ruku ravnopravna sa velikim mrežnim televizijama. Kako je moguća estetika televizije kao umetnosti? Kakav je položaj režijske umetnosti u estetici televizije? Estetika televizije moguća je onda kada se televizija shvati kao autentičan stvaralački medij. Ne kao surogat filma, pozorišta, radija, književnosti, poezije, estrade, slikarstva, fotografije, već kao elektronski stvaralački medij par ехсеПапсе, moćan, raznovrstan, sintetički, kreativan. Iz takvog odnosa prema televiziji moguća je i njena estetika. Lep je direktan prenos sa Meseca, a ne direktan preuos iz pozorišta. To je estetska raskrsnica koju čini televizija. Ona traži i nalazi lepo, estetsko i tamo gde drugi mediji to nisu u stanju. Položaj i zađatak režijske umetnosti u takvoj estetici jeste upravo da inicira, vodi i oblikuje tu vrstu tragalaštva i imaginacije. Kuda ide televizija kao medij umetnosti u nas i u svetu? Televizija ide u budućnost. Dominantno mesto televizije u hijerarhiji medija osigurano je za duže vreme. Stalno unapređivanje i medijsko variranje televizije, kao i brojnih njoj bliskih i srodnih medija, čine televiziju predvodnikom pokreta koji bismo mogli nazvati multispektralnim masovnim komuniciranjem. Tu pored televizije spadaju i video-kasetna televizija, laserska, disk i digitalna televizija, kablovska i satelitska televizija, mondovizija, interplanetarna vizija itd... Dakle, prostor koji se neprestano širi kako tehnološkim obliciraa tako i brojem raspoloživih komunikacijskih kanala.

185