RTV Teorija i praksa

radio-stanica najviše voli upravo ovaj žanr. U natprosečnom broju nju vole domaćice (vredi zabeležiti da skoro polovina od svih anketiranih domaćica istiće ovu muziku kao onu koju najradije sluša), penzioneri i poljoprivrednici. Dok je slušaoci ispod 20 godina relativno veoma malo slušaju, u starosnim kategorijama ргеко 20 godina njena slušanost raste, da bi dostigla maksimum (po 43% ukupnog broja pripadnika svake kategorije) kod slušalaca starih između 35 i 64 godine. Među najstarijima njena slušanost opada na nivo proseka. I u našem istraživanju se zapaža da je omiljenost novokomponovanih pesama u obrnutoj srazmeri sa obrazovnim nivoom slušalaca njih sluša 44% onih sa nepotpunom, 38% onih sa potpunom osnovnom školom, 29% lica sa srednjom školom a samo 12% visokoobrazovanih. Zanimljivo je i to da novokomponovanu narodnu muziku (za koju se često kaže „muzićki šund”) sluša relativno mnogo (po 43%) Slovaka, Rumuna i Rusina, dok je kod ostalih nacionalnih grupa njena slušanost ili nešto iznad proseka (kod Srba i Crnogoraca), ili dosta ispod proseka (kod Hrvata, Mađara i onih koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni). Domaću zabavnu, rok i pop muziku najradije sluša skoro dve petine slušalaca, među kojima apsolutno dominiraju studenti i najobrazovaniji slušaoci. Za domaćom zabavnom muzikom neznatno zaostaju starogradske pesme i strana (rok, pop, evergrin) zabavna muzika. Starogradske pesme kao najradije slušane istiće 17% a strane zabavne 16% slušalaca. Dok se među Ijubiteljima starogradskih pesama u natprosećnom broju pojavljuju najobrazovaniji i socijalno najafirmisaniji slušaoci starijih godina (55 64), najviše slušalaca strane zabavne muzike ćine studenti i oni koji se izjašnjavaju kao Jugoslovcni. Daleko je manje onih koji najviše volc najmoderniju disko muziku - svega 7%. Mcdu njima apsolutno dominiraju učenici. Ljubitelja džeza skoro da i nema ( 1% slušalaca izjasnilo se za ovaj muzićki žanr.

68