Serbska pčela

67

потребе пзобр^теино, ту исту нужду и потребу И даиас2> подпомаже: Ево лсногб доказателства. Мм сђ наиве:ћиМ1» в:ћронт1ем1» не можемо се ни мало судшнти, да изобр^тателви азбуке ни су сваком!>, у езвпсу за нвшвогг. времена бмвшемв гласу свои знакљ дали: и опетљ отве&Б добро знамо, да е наистар1Н азбука много манн, отт> новхи азбука бмла. Шта се дакле изђ овогћ заклмчити, може, нежели то, да су се, при свакои новои потреби и нова писмена изммшлнвала и употреблнвала. Тако до нашеп. времена бћIло е; тако ^е и отсадг. бмти. Нужда ^.е езмка нашегЂ како годб и св 1 Н ) други сг> едне стране растити , а сћ Друге опадати. Зар!. може тко добарЋ стоати, да :ће наисовершенн1е каково, кадЋ бм се за 1834 год. установило, правописаше, у 1860 години тако исто совершенно бмти? бда ли може тко см^ло рећи, да народЂ Сербскхи за двадесетљ година или отћ поб1зжденнм или отћ побЈдителн, н несроднм иарода неће никаковогг. новоп> гласа С1> р!;чма добмти, коима бм отма изнакови писменни морали сл^дОвати ? бда ли путешесшвјн по ту^мМЂ землнма и народима то исто учинити не могу? —Природа, хоштв што годб да рекнемг,, у свему е пребогата: еда ли е дакле ова иста природа, само у звуцмма сирота, да отђ себе вмтпше отб 30 40 гласова издати не може ? Мм јоштб не знамо ни оне гласове све, кое, не ћу да каЖемЂ сви Егропеискц народи отб давнм вре5 * мена