Serbska pčela

69

и укоренило, да се садЂ сђ тежкоМЂ мукомЂ распознати може, да су исте р^чп нашимг. праотцмма непознате бшле ? Не може ли се то исто и о СербскомЂ у РватскоГ! езмку ре:ћи, кои е от1> зараженногЂ ШшецкимЂ Краинскогђ езв1ка доста претерп^о? бда ли се дал^ не внде приМЈтителни сл^ди ТурскогЂ езмка у говору Серб1ннаца, Бошннка и Херцеговаца? Колико ли су наипосл± штете Вачвани и Банаћани, да друге и неспомин^МЂ, отђ Ма^ђара и Влаха имали? Вл1ЛН1Н ова сва неславенски езвиса данашнБЈи бЗМКЂ нашЂ тако су поколебала, да се онђ на много лгЈ;ста у самоМЂ свомђ корену обезличш. И безЂ свио овм туђероднм у езмку СербскоМЂ ВЛ1НН1Н колико р^ћчи не^е еданЂ внимателнми бзмкопспмтателћ Сербскп! чути за н^колико магновешп изђ уста едногЂ Далматница, кое бм за Бачванина и Сремца вмсоке Славенске рЗзчи бмле; бм л' дакле збогЂ тогђ могли Сербски ПисменицБ1 ре^и, да Далматинцм ни су Серблћи, што многе р!;чи имаш, коеСремцм и Бачвани за вмсоке Славенске держе ? Шта вмшше, и по самммЂ онммђ пред$лима, гд^з Серблви у весма маломЂ количеству живе, налазисе много таковм р!ч1и, кое бм за све проче Сербл^ невразумителне бмле ? Да узмемо за прим:ћрЂ ову р^ч& о&одацЂ , коа се у Будиму, Сент-Андреп, Пешти , Калазу, Помазу и прочима м^стима говори. Кои е таи изме^Б прост!и Сремаца, Бачвана и Банаћана, што ову р:ћч1> у правомЂ означешга