Serbska pčela

66

скогв, НЉмачкогјв и Сербскоп. (Иасг) ларода земледержацЂ предлагати, а граждаиство избирати." — Сђ оевшћ постану Серблви равни сг> прочима граждахшма Егарскима. Буна Ракоцгева наруши на скоро спокоиство Егарски Сербала. КадЂ сир"ћч1> ова 1705 свир4пствовати начне, онда се Мађари сђ своимђ Еп1скопомђ СтефаноМЂ Телекеш1емЂ изђ твердмн-ћ у градЂ преселе, и почеМЂ ГрафЂ ЦшцендорфЂ, управителБ исте твердмн^ не могавшш дуже бунтовницмма одол ^вати, овмма твердмнго преда, онда изме^Б прочи услов1Н буде и ово : да се сви Серблви изђ Егре у ВудиМЂ премЂсте. Серблли су садЂ ц4ло свое недвижимо добро ни криви ни дужни у Егри оставити морали, и подђ стражомЂ наравно Ракоц ^евоМЂ у БудимЂ ити принужденни бмли. Но текЂ што око пола пута буду, предложенЂ имђ буде вопросЂ: хо^еш ли се Ракоц1еве стране держаТи ? На ово почемЂ отговоре : „да не^его" буду натрагЂ у Егру Повраћенни и наиве^имЂ озлоблехпнма узнемириванни, свакш часЂ на путу очекугоћи смертћ отђ муте^и на све стране бунтовника. Све е Серблв еднака лгобовв и приверженностћ кђ благоутробномЂ Дому и Двору Аустр1искомЂ одушевллвала : сви су законноМЂ влад^телк) свомђ до посл $дн :ћ капл:ћ крви Б%рни останли. ПочемЂ дакле Ракоц1и разум Ј, да е Патр1архЂ Сербскпх сђ народомЂ позмваше нЈгово, да и СерблБи сир^чв проти†Леополда устану, сђ презр^шемЂ отбац10, жестоко се на са†народЂ