Serbska pčela

152

Н^чимђ манЗз-нежел' што е човекЂ Учини га робоМЂ-нечовекомЂ ! Свуче сђ н^х'а вмшшелгодство гордо, Обуче га у ман^човечство! Та и награда гордел!>ивп,у свакоМЂ, За Бож10МЂ 31НГО^ омђ владомЂ! ПочеМЂ тако гласЂ Славска ГГраотца, Кодђ Сербала, и Бугара браће, Л1;пе едне СлавскогЂ стабла гране, 31оа с' справлн да с' опрости арма, И Народа кодђ св110 Славенски , В14сто нађе на ро^еннммЂ сердцам'} К'о што траве и све што и изђ земл^, У прол^ће кадЂ и мила маика, Чудотворна сБетмна природа, Кђ себи зовне к'о д1.чип,у драгу , Терче кђ мамцм сђ дуншмг. безЂ обзмра: Тако и сада мало и велико, Славско име што на себи носи, БожественнммЂ упал!знно огн^мђ, Полетило кђ буропе средишту, Гд^ и Славена свјш прапраотацЂ За све Славство учишо праздникЂНеумрлостБ свок) празднум!ш, И СлавенскогЂ Рода в$ков:ћч'е. МШонма Славска с' д!зца скупе, Да десницу Праотцу и скуте Исц$лум, благосло†му прјиме. Сћвне мунн преко ц^логђ неба Славенскога стране са сЈверне, N И громЂ пукне кђ западу теже^и: Сла†запои : „С л а в апочнес' праздникЂ Дг