Serbska pčela

155

ДушанЂ, ПетарЂ великш, СветоплукЂ , С ђ ОбилићемЂ, Зринови^Б, Соб^скш, Турза Словакг., Суваровг. и Ђорђе , Или они ил' НБШВИ дуси, Подупрли Праотца СлавенскогЂ, На престолу златноме сЗздећа, К.ои сада М1л1он'ма Слава, Свете устма, златнммЋ проспе р^чи : Ои Славени ! народе великш ! Судба и хт!;ла да већегЂ не буде Измеђв свш на землби народа, И памеђу и ммшицомђ отђ васЂ, И врлосћ'м годилицомђ Б онпомђ 5 Та в волн Човектворца бмла, Ова шште откако е грудва, МеЗ)Б народ'ма под^л^ина свима, Међу бра:ћомг> перви да будете, Не Турани но човеколгобцм ; Хране^в свое, не дирагоћб туђе ј У правлннЉБ невЂште; немирне Човечуго^Б; зла не желећб никомђ. —• У сто лгодш еданЂ первми есте; И у ц^ломђ створенго великомЂ Мора бмти перво и послЗздн$: Ме1)Б народ'ма тога л' да не буде? И природа л' у томђ да с' поправи ? Бмт' не може! — И ме^Б НБима дакле Первми, другш, трећш бћ1ти мора. Око себе свуда погледаите Човечество ц^ло Еуропеиско, Погледаите све нар<рде друге, Шта су бмли, и тко ли су сада? Д а