Serbska pčela

30

ла, обколе, и едногг Стотиника сл. 11 лк>д1и заробе: остала пакт, одт. исте компанш частћ конлничка ,ј еднј воденицЈ побћгне, хдћ предати не хгћтни се изгоре и ј пепео се претвори. Кадт. се затимт. ИандЈрска чета сђ заробл^ћнммЂФранцЈзима иконкима опетт. преко Раине поврати, одма наново одређена бЈде, да прелазакЂ цћле воиске прекоРапне собом-Б отвори. Трећегт. дакле Септ. предт. вече пређЈ ПандЈри и подђ Трепкомт. налазивши се Лпчани 34 ) перви преко Раине, пак'1. сђ м г Вста двћ непр1нтелвске засћде освое и 60 непрхателн п06110 , но опетЂ самогЂ обкопа не добвпо, а међутимЂ и сами са 16 кое мертвн кое раи]нњ1 свои другова ЈштербЂ воиничкш претерпе. С ђ концемЂ Окт. ц -Јјла воиска Даричина на зимнвишта разре!)ена бЈде; дакле и Сербско-ПандЈрска дрЈЖина шштЂ 10 Окт. около Алт-Браисаха намЗзсти се Зб ). ПочемЂ смо већЂ не изђ народнви наши Јста и предаванл , коа бм себична 6 б 1 ти могла, но изђ туђероднв1 и страпоземшл сведочбш, кое по наивећои части заслуге туђе и славу умалаваш, колико е могуће 6 б 1ЛО , иаслушали се и сасвимЂ се увћрили, какове сј превелике жертве праотци наши за срећЈ и славЈ Австршски Царева и земл1; Унгарске на олтарЂ обштвга принели, морамо наипосл ћ истини светои за лгобавв заслЈге прадћдова наши и са самвтмЂ ЦаричинвшЂ р!;чима да потвердимо и да Јвћнчамо, кое е е она не само за све свое Насл1 >днике и АвЗ Ј) Истбји 22. — 35) Истни 22.