Serbska pčela

31

стршске наше Цареве као и за све придворне свое великаше, да свагда имагоКи ш предЂ очима заслЈге иароднћ уважаваго, Ј Державнои сво10и сокровиштници Царскомљ сво10мђ рјкомђ подиисане вћчногЂ ради спомена оставила, него 6 10штђ као правдолгобива свно свои народа Маика и премилостиваВладћтелг.ка, да бвг достоино честитм праотаца свои потомство Сербско сва велика и витежска дкга предкова свои свагда очима гледагоћи, и само подобна дћла чинило и у време потреба свои совћстно напоштеић ичеститостБ дћдовсконароднк) да 6 б 1 се позБтвати могло, матерински,састарала се, да се исте сп !;дочбе нћне и рћчи по цћломЂ Царстлу нћномЂ одђ народа до народа, одђ човека до човека Ј кнвигама огласе, и да свима вћковима и народима правичностБ и милостб Лвстрхиски Царева и Владћтела показЈГО. Како сирћчЂ Арсенн! IV. 1оановићЂ ПатрЈврхЂ православне источне Церкве Сербскш, кои е гоштђ 1739 г. столицј МитрополггскЈ по јредбиЦарскои изЂБћограда ј Карловце премћстхо, ономђ истомђ лгобавлго и ревношћЈ, кое сј га изђ Ипека ј БћоградЂ пренеле, спроћЈ Народа свогђ и Церкве пламтећш, па и иа толике и тако важне заслЈге народнћ по 1тал1анскои Баварскои и Чесскои починћне позвати се могЈћ1и, ј име цЗјлогђ Церкве свое Народа године ове благоЈтробнј ЦарицЈ замоли, да она и све пређашнћ ПрЈвхлепе Народнћ потверди, и да наиноВ16 Сербске воиске заслЈге припозна, пакЂ да ш 10 штб на радоств и на Јтћшаи Парод-