Slovenačka

154 ИВАН ГРАФЕНАУЕР

ком вредношћу, али је у оцени књижевних дела често грешио, јер није довољно делио материјални мотив од идејне садржине песничког дела.

Као код приповедача, показао се преокрет к реализму и код песника; прво тиме, што се, насупрот дотадашњој лирици, истакло приповедачко песништво, које је нашло одзива и признања код читалаца, а ускоро — не одмах — и тим, што се епика окренула од традиционалних романтичких баладних мотива актуелним савременим.

Јосип Паљаруци-Крилан (рођен 1859. у Кобариду, адвокатски приправник у Горици, умро 1885. у Кобариду), млади земљак и пријатељ Грегорчичев, који се први посветио скоро искључиво епици, сав се још опијао романтичним баладама. После првих лирских покушаја у Звону, певао је баладе и романсе у народном стилу, из идиличног сеоског живота, а нарочито га је силно обузела романтика и трагика тек минулог рата на Балкану („На бојишту“, „Стара мати“). То му је онда свратило пажњу и на старе југословенске бојеве против Турака („Рада“) и Византинаца („Смрт цара Самуила“).

Скоро заједно са њим се јавио и највећи словеначки приповедач - песник, Аншон Ашкерц. Родио се 5. јануара 1856. у Глобоком код Римских Топлица, свршио гимназију у Цељу (1877. и богословију у Марибору, служио од 1881. као капелан по Штајерској до 1898. када је свукао мантију и постао месни архивар у Љубљани, где је умро 10. јуна 1912. Сарађивао је највише у /ЉБубљанском Звону, коме је био 1899—1902. и уредник. Издао је 15 песничких књига (1890—1912.). Ашкерчеве крепке баладе које се одликују пластичном дикцијом и лапидарном композицијом, те неколике шире засноване романсе из првог доба (до 1890.) везују га по мотивима из народне традиције и историје још са романтичном баладом ; а песникова борбена, реалистичка природа вукла га је већ тада цртању сд-