Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

Акција српске владе у питању концесија Бугарској

Најзначајнија је у предњој Гирсовој депеши, бесумње, изјава барона Сонина: „да је Италија почела борбу за јабранско Море“, јер се, вели, на све остале њене претензије саглашаваху и њени бивши савезници.

С Немачком и Аустро-Угарском у друштву Италија нити је била нити је могла постати потпуни господар Јадранског Мора. У тој домени сна је имала ортака, и то јачег од себе, у лицу Аустро-Угарске. Обрћући се против Немачке и Аустрије, Италија је пуно господарство над Јадранским Морем хтела задобити помоћу сила Споразума. У том случају једна Угарска, одвојена од Аустрије, не само што ништа не би могла сметати плановима Италије, него би чак и добро дошла као будући штићеник и савезник. А они од којих се зазирало били су једино јужни Словени, које је требало поцепати да би били слабији и на тај начин постали безопасни за Италију. То је значила изјава Сонинова, да је Италија ушла у борбу једино за Јадранско Море. Том изјавом политика Италије према јужним Словенима била је обасјана пуном светлошћу, јер је после тога било сасвим јасно, да ће Италија употребити сва могућа средства да спречи уједињење Хрвата и Словенаца са Србијом. Према томе је политика Италије била у потпуном сукобу са полнтиком Србије, која је, још у вовембру, !914. г, широм цела света била објавила свој национални програм. Познатом декларацијом српске владе у Народној Скупштини прокламовано је, као што се зна, ослобођење и уједињење са Србијом „све наше неослобођене браће Срба, Хрвата и Словенаца,“ као главни ратни циљ Србије. Антагонизам између те две политике, српске и талијанске, био је, дакле, очигледан и борба неминовна. Ту су и узроци оним нечувеним поступцима Италије према српској војци, када се ова повлачила преко Албаније и када су Талијани топили своје рођене лађе, напуњене храном, само да би срп– ску војску оставили гладном.

У доба кад је Сонино предао Гирсу своју поменуту вербалну ноту био је у највећем јеку притисак Савезника на Србију да се одрече једног дела својих јужних територија у корист Бугара. И, као год што су Савезници, на тој страни, хтели једну чисту ситуацију и један позитиван резултат, хтела је то исто и Србија на пругој страни. Ма колико да се Ита-