Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

Лондону усвојили горњи руски предлог, и да је већ 3. августа (1915. учињен код српске владе корак у смислу тога предлога. |

Али, најпре да саопштимо ту депешу кнеза Трубецкој, у којој је био достављен одговор српске владе, која „са болним срцем уступа, али се национално не одриче“ територија, које су Савезници тражили за Бугаре. Ево те депеше:

„Српска влада, примајући к' знању декларацију савезника од 3. августа обећава им да ће учинити територијалне уступке о којима је реч под погодбом да буду нспуњени следећи услови:

„1. Бугарска је дужна напасти свом снагом и у најкраћем року Турску и стварно помоћи освојењу Цариграда и Дарданела; =

_ „2. Српска влада има добити у најкраћем року, поред обећања садржаних у ноти од 3. августа, друго формално обећање од стране (Савезника, да ће се Хрватска са градом и пристаништем Ријеком ујединнти са Србијом, да ће бити ослобођење словеначке земље и да ће им бити остављено право да саме одлучују о својој судбини, н најзад

„3., да ће Србији бити присаједињен западин део Баната, који се сматра апсолутно потребним за заштиту Београда и Моравске долине“.

Ту је, као што виднте, реч о једној ноти савезника од 3. августа и одговору српске владе, који је већ био предат у времену до 6. августа.

Али су Савезници, заједно са Италијом, предали српској влади и једну другу ноту, датирану 4. августа, на коју је српска влада орговорила тек 1. септембра (1915). Значило би, према томе, да су Савезници, без Италије, дан раније, већ били учинили један засебан корак код српске владе, и да је, вероватно, у име свих Савезника тада био одређен један од

најпре оштро реагирао г. Клемансо, а после је н Лојд Џорџ одговорио једном још уочљнвијом речи на адресу = Ог Трумбића и тих добровољаца. Ми ту Лојд Џорџову оцену не понављамо већ ни због тога, што ју је енглески премијер изговорно изазван. Крив је за ту такву оцену От Трумбић, којн ју је својом нетактичношћу нзазвао. Бно је оснон и толико уображен као „прави и једини представник“ јужних Словена из Аустро-Угарске (коју му је титулу било раније подарило загребачко Народно Веће) да је изгубно меру и отншао тако далеко, да је својим радом јасно давао на знање, да делегација наше Краљевине на Конференцији Мира има две политике. То је оно, што је Лојд Џорџ, том прнликом, и изрично констатовао и на што је, после, г. Пашић реагирао речима: „трудићемо се да од сада имамо само једну политнку“.