Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

76

XOB противник, пошпуно одобрава програм Супилов. Словенски осећаји католичког духовништва толико су силни да излазе _ пошпуно у сусрет признању православне династије. Пре месец дана био је на Ријеци скуп виђених клерикалних политичара из југословенских земаља, изузев Шуштерчина с којим су све везе прекинуше и босанских клерикала, који нису стигли. Скуп ових клерикалних политилара поставио је захтев, да хрватске и словеначке земље, при свакој комбинацији, остану, једна нераздељена целина. Скуп је у шајности изнео општу жељу, да Хрвати и Словенци уђу са Србима у једну југословенску државу под династијом Карађорђевића. Италију сматрају као главног непријатеља, јер она шежи да раздели јужне Словене“.

Ми, разуме се, не знамо, колико су била тачна ова саопштења. Знамо само толико, да их руски амбасадор у Риму није добио непосредно од лица, која се у тој депеши спомињу. И ту, као и другу депешу, коју ћемо ниже саопштити, он је, као што је и сам у обе депеше напоменуо, послао у Петроград на основу информација, које је био добио од једједног руског агента, новинара Сватковског, који се тада у Риму бавио.

Ако су провинцијал Милошевић и Шкриванићев синовац одиста Сватковском учинили она саопштења, која је овај, после, предао руском амбасадору да их телеграфише у Петрогад, ми бисмо приметили, да пам не изгледа да су сва та саопштења била искрено учињена.

Изгледа по свему да су Милошевић и Шкрнванић имали у Риму, као главни циљ, придобити тамошње руске кругове против талијанских претензија на Јадрану, па су она друга саопштења чинили због тога, да те кругове што пре н што сигурније придобију за то. Они су у Рим дошли неколико дана пре потписа Лондонског Уговора, и у сваком случају са знањем аустријских власти.

Тежити „потпуној и коначној ликвидацији Аустро-Угарске“, изићи „у сусрет признању православне династије“ и тд. нису, чини нам се, у то доба, могли бити искрени осећаји ни једног малог броја Хрвата и Словенаца, а камо ли „свих југословенских странака“. Беше сувише кратак размак од почетка рата до времена о коме је овде реч, да би се у души Хрвата и Словенаца формирао један такав осећај насупрот ономе, који је дотле владао. А, као што је опште познато