Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
220
204
И на тефтер војску пребројио, Изиђе му сто иљада војске. Па кад било уочи недеље,
У суботу заучило подне, Пукоше му на граду топови, Ето везир из Ниша се крену,
Крену везир силну млогу војску,
И понесе топе кавалије,
И повезе топе баљемезе,
И кумбаре, чим градове прима, И лумбарде, чим градове пали; Па удари низ Мораву ладну. Но да видиш чуда великога! Колико су Турци пресилили, Нагони се јунак на јунака, Бре који ће понапријед поћи, Ко ће прије Срба погубити,
А ко ли ће роба заробити,
А кад били испод Алексинца, Лоша јих је срећа сусретнула: Савила се насред друма гуја, Љута гуја Петар од Добриње, Насред друма шанац начинио, Па у шанацу шатор разапео, Под шатором пије ладно вино. А кад Нетра Турци опазише,
_ На Петра се Турци нагоњау,
Петар тури момке у параду, На Турке је ватру оборио,
И Турке је љуто изранио. Каде виђе Бушатли-везире,
Где не може ништа на јуришу,
215
290)
290
300