Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

316

„Што си моје лице. нагрдио, „Да Бог даде да ти поболио !«“

49). Чувај се, Ћерце, момчета.

Пошетале Сарајке Ђевојке: Пред њима је дилбер Маријана, Распучила, јелек на прсима, Узврнула уз руке рукаве,

И уз ноге шарене димије. Гледала је са пенџера мајка, Гледала је, па је говорила: „Запуч, ћерце, јелек на прсима! „И ти спуштај низ руке рукаве, И низ ноге шарене димије; „Ако дође челебија Јово,

„ Узеће те проз свилена паса, „Водиће те двору бијеломе.“

У ријечи у којој бијаху,

Кад ево ти челебије Јова;

Узе Мару проз свилена паса, Одведе је двору бијеломе, Љубио је три бијела. дана,

Под грлом је загризнуо зубом, Велику јој рану начинио.

Кад четврти данак освануо, Јово Мари тихо проговара: „Хајде, Маро, караће те мајка!“ „Болан био челебија Јово! „Како мене окарати неће,

„Кад ми види очи помућене,

сл