Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

318

Љуби злато три бијела дана; Кад четврти данак освануо, Јошт да вели кујунџија Мато: „Хајде, злато, караће те мајка.“ Ал му вели материно злато: „Бог т' убио, кујунџија Мато! уја не смијем милој мајци поћи, „Кад је мене лице нагрђено, »Дрне су ми очи помућене, „Русе су ми косе помршене. „Дај ми, Мато, танану округу, „Да завијем црне очи моје.“ Даде њојзи танану округу,

Зави очи, па у воду скочи,

за њом Мато у воду скочио, Узе злато за бијелу руку, Одведе је двору бијеломе,

И узе је себе за љубовцу, Љубили се, не завадили се.

199. -Ко први ђевојци, његова ђевојка.

(О ђевојко, дуго боловала ! Пуно ти сп мене наварала:

„Данас сјутра, ја ћу поћи за те,

Па најпосле пође за другога, Да за кога не бих ни жалио, Но за мога дућаном комшију, У махалу за јарана мога. Мене јаран зове у сватове: Једни јади у сватове поћи,

(Мло] ст