Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

319

Једни поћи, а други не поћи; Ак' не пођем, ја не виђох драге, Ако пођем, нагледах се драге. Хоћу поћи, да нећу ни доћи.

Те јарану у сватове пођох, Метнуше ме, да је ђеверујем, Претен мећем, за руку је стискам, Дувак мећем, а на уво шашћем: » О ђевојко, једна невјернице! „Камо вјера% да би те убила! „Шекада ти тврда вјера бјеше, >» сад ти је мекша од памука.“ Она мене шапћућ одговара:

„ја ти, Јово, томе крива. њесам, „Но је мене мајка силом дала,

» Ако ћеш ме, вод ме двору твоме, „ “ли сада али икадаре.“

Узе Мару за бијелу руку,

Одведе је двору бијеломе.

Бјежи Јово пољем широкијем; Кад то виђе млади ђувегија,

За њом трче, а из грла виче: „Врати мене лијепе ђевојке!“ Одговара челебија Јово:

„Врат се натраг, млади ђувегија ! »Отпријед је цура моја била,“

Па је води двору бијеломе,

За себе је Јово привјенчао, Лијеп пород изродио шњоме: Двије ћери и четири сина.

ње ст

(615) от