Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

А то твоје чело ведрије од неба,

Твоје трепавице, двије пијавице,

Твоје обрвице, двије ластавице, 10 Те твоје очице, два амбра камена,

Ти твоји образи, два ђулса румена,

Твоје јагодице, до двије ружице,

А та твој ми носак у лицу усађен,

Ка и СОпљету граду са миром саграђен, 15 Те твоје уснице, до двије кораље, | А ти твоји зуби, два низа бисера,

А то твоје грло, бјеље од снијега,

Кићено бисером мојима рукама,

А те твоје руке, у мишицам јаке, 20 Чим би премамиле дивјака сокола,

ЏИ Бог ми те даде свијету' на знање, Свијету на знање, мене на скончање, Не такога цвјета земља породила,

Ни такве љепоте мајка узгојила; | Када градом шеташ, паровита јела,

Кад ногама крећеш, драги кам измећеш.

Го ст

160. „Дјевојка на градским вратима.

(Соко лети високо, Носи крила широко, На десну се окрену, Граду врата угледа, Кад на врати ђевојка, Грло јој се бијели, Као снијег на гори. Ма ми соко говори: