Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

348

Ђевојка га у ките кићаше, Све сватове редом даровала, Не дотече ручноме ђеверу, На снаху се ђевер расрдио. Вели њему лијепа ђевојка: „О ђевере, мој златан прстене ! »ја сам тебе љешшу оставила, » Оставила моју јараницу, » Од мене је пи виша и љепша, » И боље је рухо сакупила,

– „И боље је ењигу научила, » И царев би Ферман проучила, „И пашине двије бурунтије,“

[Упор. 1", бр. 36, и напред бр. 21

466. Превари ме ђевојка.

(О невене, мој невенко !

Ах јади мој !-) Нанесе ме коњ зеленко На, нечије б'јеле дворе, Око двора често борје, У дворима ђевојчица, Б'јеле- дворе метијаше, Игличицом јаглучицом. Ја јој назвах: добар вече! Она рече: дођ' довече. Ја не дођох прву вече, Већ ја дођох другу вече: Бјеле дворе затворила,

5) Припјев уза сваку врсту.