Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

А канате зачавлила, Залуд куцах и уздисах, Не шће драга да отвори.

167.

Права љубав. Назвах Анђи: добар вече!

Аман, аман, вај душице!“') Анђа рече: дођ' довече. Ја не дођох ону вечер, Него дођох другу вече. Кад се Анђа ражљутила, Сламком врата капијала, А канате чивијала. Ја притегох дизген коњу, Те прескочих у ал-башчу, Везах коња за наранчу, А сокола за гранчицу: Ђого врисну, соко писну. Кад ево ти ђевојчице, Голе, босе, без папуча, Гологлава без фесића; Одведе ме у душеке, Грлисмо се, љубисмо се, Од акшама до сабаха; Зато нама нико не зна, Само небо, под којим смо, И постеља, на коју смо.

46) Припјев уза сваку врсту.

ст