Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

350

169. Каджењен соко.

(о лети около Новога Крилом летну кљуном проговара, Соко ми се тешко заклињаше, Да ми неће из Новога поћи, Док не обљуби љубу диздареву И његову шћерцу најстарију. Кад то чула диздарева љуби, На прешу је свилу куповала, Још је брже свилу саплетала, ИМ меће је около Новога. Уфатила сивога сокола,

жуте му је ноге окинула, Брчна му је пера повадила, Пак га справља у гори зеленој. Љуто куне тај сиви соколе: „Бог т убио, љуби диздарева, „Зашто си ми ноге поткинула, уда не скачем од гране до гране, „Зашто си ми крила иштетила, „И зашто ми очи извадпла, „Да не видим по гори одити.«“

169. Соко пада на дјевојке.

И грало је дивно хоро На тарацу пред Котором, У хоро су све јунаци, А над њима соко лети,

10

15

> (225)