Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

ВИСЕ

ПЈЕСМЕ, КОЈЕ СУ СЕ У БУДВИ ПЈЕВАЛЕ НА СПАСОВ ДАН.)

и на

До прије неко двадесет година био је у Будви обичај, да сваке године на Спасов дан рано у јутру изиђе мноштво женскиња и мушкиња на брдо, које се зове Спас. Сви, који су тамо излазили, били су обучени у стајаће хаљине, а осим тога момци и дјевојке с вијенцима на глави од различнога цвијећа. Наврх тога брда имају зидине од цркве, за коју се приповиједа, да се звала „Свети Стпасс, по чему се п брдо сад тако зове; пред овијем зидинама, било је управо за овај дан начињено (по обичају онијех крајева, као што је напоменуто на 63. страни 31.) велико гумно, које се и данас, премда је већ разваљено, зове: Вилино зумно. Како би Будљани на брдо изишли, одмах би се младеж на гумну ухватила у коло, па би мушкарци, који су сви један до другога похватани, запјевали:

» Добро јутро, б'јеле виле! И нама га дајте!

Пошто би ово женскиње отпјевало, онда би сви пјевали ову прву пјесму, а кад би њу испјевали и у говору се мало одморили, онда би другу, а тако по том и трећу. Послије овога пјевања почастили би се чиме, што са собом донесу, па би се онда младсж проиграла и прошалила, а по том би се вратили свако својој кући. Као што у почетку рекох већ има око дваестпна година, како је овај обичај престао, а пјесама ево:

9:) Овијем би се пјесмама прије нашло гдје и приличније мјесто; али сам их ја сад добио, па мислим, да их је боље и овдје паштампати, него да изостану са свијем.