Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

189.

Јунака сташе дозивал : „Овамо свраћај, јуначе · «Твоја се срећа родила, «Сунчаном ждраком повила. «Мјесецем сјајним гојила. «„Ввјадама сјајним росила."

у

Пала магла у приморје. Ал се види крајем мора Младо момче језди коња, Које нема љубе дома;

То гледала млада мома

С блђела двора ње прозора. Сама собом говорила: «Далеко је двор од поља „Рад пространа слана мора: „Вишњи! Вишњи! развбери ме! „Сним ли санак, или видим: «је ли оно млад на коња, «Ал је оно сиви соко,

«Не разбира моје око.

„Ах! сатвори ово море

«У зелено равно поље!

„У кошуљи босонога «Препграћу преко поља;

1

„Ако буде сиви соко. 2

«Рећи ћу му: Поглед с оком „Пут истока удно поља.

«Ту ћеш виђет сваког лова: «Ако буде млад на коња. «Рећи ћу му: Вод ме дома."

А

15

15