Srpski književni glasnik

ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. 93

невољу. Невоља рађа једнакост. Жена има то заједничко с анђелом, што душе које пате њој припадају. Шарл и Евгенија споразумеваху се и говораху једно другоме само очима; јер јадни, пропали гизделин, сироче без оца, повуче се у један угао, и ту остаде не говорећи ништа, мирно и поносито; али, с времена на време, благ и мио поглед његове рођаке засјао би на њ, приморавајући га да се остави својих тужних мисли и да се Ć њом вине у поља наде и будућности, у која је она волела да зађе с њим.

У том тренутку варош Сомир беше више узбуђена вечером коју је Гранде давао Кришовљевима, но што је била дан пре продајом вина, која је била права велеиздаја према виноградарству. Да је политичар виноградар приредио своју вечеру у оној истој намери која је Алкибијадова пса стала репа, он би можда био велики човек; али далеко виши духом од целе вароши, е којом се непрестано титрао, он није ни мало ценио Сомир. Грасенови убрзо чуше за насилну смрт и вероватно банкротетво Шарлова оца; они се решише да још исто вече оду своме клијенту да му изјаве своје саучешће и да га увере о своме пријатељству, а у исто време да разаберу шта га је могло побудити да у оваквој прилици позове на вечеру Кришовљеве.

Тачно у пет сахата, председник Ш. од БонФона и његов стриц бележник дођоше обучени у празнично одело. Гости поседаше за сто и почеше пре свега јести што су боље могли. Гранде беше озбиљан, Шарл повучен, Евгенија нема, а госпођа Гранде ћутала је као и обично, тако да је ова вечера била права даћа. Кад устадоше од стола, Шарл рече својој стрини и своме етрицу:

— Допуестите ми да се удалим. Имам да напишем неколико дугих и мучних писама.

— Идите, синовче.

1 Алкибијад, војсковођа, говорник и државник грчки, о чијој раскоши, расипању и раскалашном животу говораше цела Грчка, имао је дивнога пса, за кога је платио преко седам хиљада драхми; и томе псу, коме се цела варош дивила, одсекао је реп само зато да се о њему још више говори. Пр.