Srpski književni glasnik

ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. 97

и...идите, жинивим у Со...0...миру! Моји калеми, моји је... је...е...ендеци, — ре...е...ечју, имам своје дру...уге пипоелове. Ја нисам никад по...п0...потписивао мееенице. Шта је то ме...ме...меница7 Ја сам их м...м...ного примао, али их ни... никад нисам по...п0...потписивао. П...п...прима се, есескооонтује се. То је ссеве што знам. С...с...лушао сам да се ме... ме...менице мооогу отку...ку...пити.

— "Тако је, рече председник. Менице се могу купити на пијаци с извесним процентом. Разумете ли

Овде Гранде сави шаку, прислони је на уво и председник му понови своју реченицу.

— Па, одговори виноградар, ту се дддакле може за...

тим с...с...ствааарима. 'Т...т...требало би да одостанем овде да чччувам свооје жито. Жито се с...е...екупља, а житом се п...1...плаћа. Шшре есевега, треба па...па...зити на же...же...етву. Ја имам у Ф...Ф,.ФроаФону в...в...важних и зааанимљивих п0...п0...п0...елова. Не могу напу...пу...стити 0...C...C.. своју кућу за не знам ч...ч...чије за...за...заврзламе, к...К...оје не разууумем. Ви рееекосте да би т...т...тг...ребало, ради ли...ли...ли...ликвидације, обуставити оообјаву ба...ба...банкротетва, бити у Паразу. Не може ч0...ч0...човек бити у исти мах на д...два ме...места, сем да је п...п... птица ...и...

— Ја вас потпуно разумем, узвикну бележник. Али, стари пријатељу, ви имате пријатеља који су готови учинити све за вас.

— Тако, тако, мислио је у себи виноградар; та решавајте се једном!

— И кад би неко отишао у Џариз, потражио најјачег повериоца, вашега брата Виљема, и рекао му...

— С(.ле...етаните, настави Гранде; рекао му... шта Од п...п...прилике ово: „Гоооепподин Гранде...де из С...е0мира. 0...0...0вај 0...0...080, гоооепподин Гранде...де из С...с0мира 0...0...вај оно. Он воли свога 6...6...брата; воли свога с...е...синовца. Гранде је д...д...добар с...с...сродник и има врло д...л...Добре намере. Добро је п...п...продао своје вино. Немојте објављивати ба...ба...банкротство, с...е...скупите се,