Srpski književni glasnik
100 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.
— Ја сам у...у...убоги виноградар и не ра...ра...разумем се ништа у т...т...томе што сесете рекли; мораћу то п...п...проучити.
— Дакле, настави председник спремајући се као да хоће да сведе разговор.
— Синовче! упаде му у реч бележник е пребацивањем.
— Шта сте хтели, стриче одговори предеедник.
— Та пусти господина Грандеа да ти објасни своје намере. Реч је о врло важној поруци. Наш драги пријатељ треба да је како ваља обја...
Удар звекира, који објави долазак Грасенових, њихов улазак и њихови поздрави не дадоше Кришоу да доврши своју реченицу. Бележнику беше добро дошао овај прекид; Гранде га је већ гледао попреко и израштај на његовом носу показивао је унутрашњу буру. Али разборити бележник налазио је пре свега да једноме председнику првостепенога суда не приличи да иде у Париз и наговара повериоце на попуштање, да иде на руку равнању коме се противе за кони строгога поштења; затим, како још не беше чуо из Грандеових уста ма и најмању жељу да плати ма шта, он је по нагону стрепио што му се синовац толико уваљује у ову ствар. Он се дакле користи тренутком када су Грасенови улазили, узе председника за руку, и одвуче га на прозор:
— Синовче, ти си се довољно показао; али доста је било такве оданости. Жеља . а узмеш његову кћер заслепила те је. До ђавола! не треба налетати као комарац на свећу. Пусти ти сад мене да ја управљам чамцем, а ти само помажи. Зар теби доликује да доводиш у опасност своје судијско достојанство у сличним...2
(Наставиће се). Х. NE БАЛЗАК.
(С француског иревео Д. Л. Ђокић.)
А и,