Srpski književni glasnik

210 СРпски Књижевни Гласник.

већу вредност. Тако, у колико се опсег разума шпри, нове врсте уживања п болови се стварају: песник им даје облик. Идеја не само да не гуши елпку, она ради п на њеном стварању; наука поставља непрестано међу стварима нове односе којп п за само око стварају неочекиване изгледе: ипшчева палета само се богати богаћењем мисли. Као што изгледа да је у почетку разум изишао из способности осећања, исто тако, еволуцијом у “обратном смислу, изреднија осетљивост изилази из самога разума: у сваком нашем осећању палазп се цело наше биће, тако сложено данае, и које покушава да своју мисао учини равном са светом; у сваком нашем покрету ми осећамо где пролази мало вечитога врења ствари, п у једном нашем осећају, тад само ослушнемо увом, ми чујемо како цела природа одјекује, као што мислимо да нагаbaMo шуморење далекога океана у шкољци нађеној на обали.

(Свршиће ее).

М. Гизо. (C' франмуског аревео 4. С.) МАЂАРИ. И ХРВАТИ. Ш. (2.)

Данас је у мађареком политичком евету једнодушно уверење, да су мађарски државници 1568 врло погрешили, што су Хрватској „уступили MH даровали“ данашњу IbCзину автономију. дато су све мађарске странке сложне у том, да између Хрватске п Угарске ваља свим ередствима збрисати државну и народну границу тако доследно и истрајно, како се према „Аустрији“ државна и народна грапица Мађарске (не више Угарске) има све то јаче и све то више истицати. Мађарски политичари п данас радо дипломатишу и сањаре, као и мп што радимо, али само на хартији; њихова се реална спољна. политика састоји