Srpski književni glasnik

МАЂАРИ П ХРВАТИ. 21

пак у раду за потпуном еманципацијом од „Лустрије“ и у све мањем поверењу наспрам Хрватске. |

Тако су Мађари од 1848. далеко више научили него ми, те су од 'тога времена до темеља променили своју политичку тактиту. Год. 1848 насрнуше Мађари истодобно на све своје тобожне непријатеље, и то насернуше на њих силовито п бахато: на Словене, на Румуне и на Немце. "Неуспех од 1848—49. поучио пх је толико, да имоје сада прва брига, да се с Немцима погод“, да Словене поделе, а Румуне да осаме. О њиховој погодби с Немцима, о „дуализму“ од 1367, већ је било говора, алп само се његове негативне стране. Алп тај „дуализам“ има п своју позитивну страну. Ту се показало, да је политичка зрелост Мађара п Немаца још 1868 била далеко већа, него је у Словена још и данас. Док мађарски и немачки политичари пре тридесет 'тодина знадоше створити заједнички политички програм за целу монархију, уза сав презир Пемаца према Мађа"рима п уза сву мржњу Мађара према Немцима, не умеше политичари словенски до дана данашњега пзићи пз пужевих евојпх кућица: државних права чешкога и хрватскога, аутономистичкога програма галпчких Пољака и народносних захтева Русина п Словена, да п не говоримо о Србима, који траже своје црквене автономије, и o Словацима, који до ових дана беху политички готово већ мртви. Мађарски политичари прошпрпше дакле свој поглед, док га словенски сузише; Мађари умершште своју тактику, а Словенп семањпше своје захтеве. Мађари се умеше погодити п се бивишм неторијским својим непријатељем,“ док се у Словена разиђоше m таква народна, не само племенска,“ браћа, као што су Хрвати п Срби. Мађари “одржаше своје старе везе се Италијом, се Француском, а донекле. и: е Енглеском п с Америком, — и 'ојачаше нове тако, да је сам Виљем 'П. "дошао 'у њихову престоницу, да им се диви и да пх велича, док су Словени и' на даље остали без сепмпатија 'не само западноевропеких, ' него и. руских. Док је мађарека политика на целој линији постала семишљена, акгивна п с ве-

1 4 2