Srpski književni glasnik

МАЂАРИ И ХРВАТИ. 3193

били у добу, кад се попмала свеопћа наша народна политика, и то пре свега опћим, заједничким културним. радом. У то доба, пре смрти кнеза Михаила, било је за Мађаре врло опасно прогласити Хрватску мађарском покрајином.

Истом на трећем месту долази хрватско државно право. Не онакво, каким га приказују лакоречиви адвокатп, догматеки свећеници, романтични младенци и проницави туђинеки шпекуланти: „право“ на несталне и променљиве државне хрватске границе према Србији и после према Босни; „право“, које се судара са животним интересима обадвеју наших независних држава; него ираво хрватске унуграшње државне самосталности, која је, оличена. у хрватском бану, могла одолети пи свим апсолутистичким прохтевима тада севесплних царева немачких, п свим „братеким“ мађареким покушајима, да Угарска у Хрватској место верне „посестриме — краљевине“ стече покорпу слушкињу — провинцију. Zo жрватско државно право, које је у бану сваки жив момло очима својим гледати, вредело је према Мађарима тим више, што се хрватеке државне границе баш према Угарској готово никако не мењаху течајем читаве хиљаде година, те је с обе стране · Драсе постало оиће народно убеђење aa је на левој страни Мађарска (Утшарска), а по десној Хрватска. А такво се убеђење не да избрисатп никаком бојом на земљописној мапи, ни утући каким му драго бројем пограничних колаца.

IV.

Први п најјачи ударац зададоше Мађари хрватској државној автономији већ самом нагодбом 1868 — како то у кратко пре епоменусмо — п то тако вешто, да хрватски делегати то п не опазише. Учинише то установом чл. 51., по ком хрватскога бана предлаже „заједнички кр. угарски министар“. Да су хрватски изасланици само завирили у мађарски текст нагодбе, где пише, да бана предлаже краљу „заједнички кр. мађареки. министар предл-