Srpski književni glasnik

МАЂАРИ П ХРВАТИ. 215

која се тада опћенито сматрала спасоносном. Разумљиво је. дакле, да се таки бан није дао најављивати у предсобљу министра Андрашија у Пешти, и да је незвану тајнику, кад му је јавпо, да је „Његова Преузвишеност“ у Загребу, одговорио: „Изволите јавити Његовој Ексцеленци, да ју чекам...“ О таквом бану могао је Србин Јован Живковић (у саборској седници дне 8 марта 1368) рећи: „Бан је по државоправној нагодби наш троструки министар; уз банско достојанство п пме везано је поштење (част п пиетет) читавога народа“.

То банско достојанство знадоше очувати сви нагодбени банови до графа Куен-Хедерварија, који држи, да се по нагодби може сматрати законитим п уставним баном и без свечане инсталације у сабору, п без присеге на устав и права краљевине. Шта више, граф Куен, или боље мађарски државници иду у том још п даље. Они му ставише у уста ове речи, којима се дне 17 децембра 15455 представио хрватскоме сабору: „Част и достојанство бана примио сам на превишњу ·заповјед Њег. ц. и Hp. апостолскога Величанетва п повјерењем заједничке владе... водило ме је на то чуство за неостврњиви опстанак државе сједињених краљевина. круне светога Стјепана... Темељ дјелатности моје бити ће темељни закон... који осигурава овим краљевинам... развијање свих «раведних интереса... У вјерен сам, да је то (очување нагодбе између Хрватске и Угарске) како увјет виших интереса заједничке државе, тако и напосе увјет здравом развијању народнога душевнога и материјалнога живота ови краљевина. Што се у том оквиру... не би дало Иизвести, то ће сигурно заједничка. угарска влада најприправније учинити... То ће се пак, господо моја, тим спгурније постићи моћи, ако се у дјелокругу вашем буде чини показало чуство за ијелокуиност краљевина св. Стјепана... И тим непоколебиве вјерности... прама држави, закону и народу, означиватиће све моје дјеловање она љубав, коју осјећам напрама. земљи, која ме у дјетинству тојила, те мп тим остала домовином најмилијих и најсветлијих успомена...“