Srpski književni glasnik

216 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

Граф Куен не спомиње ту ни речју, да долази на банску столицу и народним поверењем, да је одговоран народноме сабору, ла „ове краљевине“ (Хрватска и Славонија) имаду и права, посебице право на посебну целокупност без обзира на државну заједницу, која се ту сасвим самовољно мења у заједничку државу. Г. граф осмелио се рећи, да је „земља“, којој је стао на чело, само домовином његових дегињских успомена, у место да буде домовином његове мужанске свести... Али и то је било мало за заједничку џгарску владу у Пешти. После десет година прогласио се г. граф (у јесен 1899) просто поверљивим оршаном угарске владе, и то у дугом говору (У сабору) у ком се није снебивао и ово прогласити: „Да сам ја имао задаћу, која ми се подметала, да све елементе противне нагодби, било позваним, било непозваним путем, употребим на то, да ју порушимо, онда мислим, да то не бш било тешко.“

Веће срамоте није хрватски сабор могао доживети. Па кад се нигко није зануо, да позове на ред дрзника, који се хрватскога бана усудио прогласити поверљивим органом мађарске владе, и који се одважио говорити о рушењу хрватске државне и народне индивидуалности оне исте банске столице, с које је још недавно био Мађарима навештен рат баш зато, што нису те индивилуалности поштовали, онда није чудо, што таки „народни“ посланици дозволише, да се пуким наредбама мађарскиж министара и Река трга од Хрватске, и хрватски службени језик гони из свих заједничких уреда (поштанских, ФИНанцијалних итд.), да се, једном речју, с државоправном. хрватско-уарском налодбом чини исто, што п са законом угарскога сабора о народностима. И зато треба да поближе упознамо ту странку, која већ од 1868 с малом паузом од 1873—1879 — или помаже рушити саме темеље хрватскога и српскога самосталнога живота и развоја у Хрватској, или пред сваком навалом на тај темељ кукавички узмиче. Мађаронство у Хрватској одвише је велико и опће народно зло, а да би смели