Srpski književni glasnik

236 СРпПоСки Књижевни ГЛАСНИК.

али највише су се ориле српске народне песме. У оно доба наша певачка друштва још не беху еманципована од песама „Мишко био леп и млад“, „Милован“, „Јеловник“ и томе подобно, у толико је више тај певачки клуб без штатута и без часништва неговао српску народну песму. И ако данас у нашим певачким друштвима заузима прво место сриска песма, онда велика заслуга за то припада п томе певачкоме клубу. Тај певачки клуб је био и највећи и најпоузданији критичар за све песме које су се у нас појављивале и певале. |

Пре 23 године, баш у најлепше „цветно“ доба тога клуба, појављује се у нашем Народном Позоришту п нов комад са певањем — (сеоска Лола. Песме је сложио Дав. Јенко, који је још и пре, делујући у Београдском Певачком Друштву, стекао лепо име, а био је познати противник немштине, а велики поборник словенства у песми. Разуме се да је и наш клуб прихватио ове Јенкове песме. Песме су са позорнице прешле у све српске градове и остале су међу певачима градским популарне.

Данас, после толико година, дати правилну оцену о овим песмама, одиста је тешко. Ми смо се, певајући их, толико навикли на њих, да су нам баш и очигледне њихове мане миле. У тим песмама има пуно, готово варзареких погрешака противу српске акцентуације : голубе живо-та ми, пред ње-ном сам итд. али ми смо ове песме опет зато певали и заволели, и баш та погрешна места нарочито акцентовали, јер емо певајући, слушали драгога Јенка, како погрешно, али одушевљено, српски говори. Ми смо сви причали, како у тим песмама нема ничега српскога, али смо их певали и заволели, тешећи се што у њима има пуно словенскога — рођачкога. Ми смо казивали, како ове мелодије нису из прве руке, како њихов извор није довољно свеж; али емо их певали и заволели, јер су за жеднога и извори са „Белих вода“ тако исто свежи као п они са Златибора. Ми смо осећали како је уметничка обрада, хармонизација ових песама. сиромашна п обична; али смо опет признавали, да је Јенкова умет-