Srpski književni glasnik

238 Српски Књижевни Гласник.

пет прилога: Биљешке једнога писца, од С. Матавуља ; Црте из историје сењеких ускока, од Јов. Н. Томића; Омер-гага, цртица Свет. Ћоровића ; Ка раду Уроша Стеф. Несторовића, прилог историји народне проевете Срба у Угарској, од Андре Гавриловића ; Добра дела не пропадају, српска. народна приповетка, прибележио Јеремија Живановић. На крају су оцене о трима еписима и четири приказа. | (—ч1—)

— Знаменити (рби. — Изишла је п четврта свеска циклуса Онаменитиж Срба, у издању Српске. Штампарије у Загребу. У овој еу севесци опет шест лепих. елика шесторице знаменитих личности нашега народа: КАнегпње Љубице, Лукијана Мушицкога, Луке Лазаревића, ХајдукВељка Петровића, архимандрита Герасима Зелића и Ђорђа Магарашевића. Уза слике иде и текст. (--Mu—)

= Is crpyugHora ıpaBHmuukora mucra „Revue de droit international et de Ićgislation comparće“ o,unraMmana Je y засебну књигу расправа професора наше Велике Школе Живојина Перића „Da la condition juridique des Bosniaques et des Herzegoviens en pays čćtrangers.“ OBy ће расправу са пуно интереса прочитати сваки, ко“ ее'иоле TiHтересује Босном и Херцеговином. 10 (—ч—)

= Три иисма И. C. Тургњева — Дру Илији. Вучечетићу; преводиоцу „Дима“. Руски часопис ;Литературињни „ВЂетникБ“ доноси у својој првој евесци за ову годину (прва његова излажења) три пиема великог руског романописца преводиоцу његова „Дима“, Србину Д-ру И. Вучетићу. Пиема. су ова — акт обичне куртоазије, те према томе немају на себи обележја. Тургењевљеве познате вештине п топлоте у писању писама; но ми држимо да ипак треба забележити прву појаву у руској литературп ових ппсама, која, можда једанпут, директно везују српски народ sa И. С. Тургењева, чија важност и величина у руским књижевним круговима из дана у дан све осетније расте. Штета је само што ова писма нису у руском часопису штампана са. оригинала, који се налазе у Д-ра Вучетића у Н. Саду, -— но су прештампана из другог издања. Вучетићева превода „Дима“. Писац ових редака имао је та писма око 1889. у рукама, п нашао је у њима једну реч која је српском издавачу била нечитка, те ју је у овом издању писама био изоставио. Та је реч. „посплБНоИ“, која би, колико се опомињемо, требало да се дода пред реч „лЂителбностњБ“ у првом писму од 21. авг.