Srpski književni glasnik

СРАТСТКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ТУ, БРОЈ 4. — 16 новеМБАР, 1901.

ПУТУЈУЋЕ ЛРУШТЕО.

„Мајсторија козе пасе.“ Срп. нар. пословица.

ГЛАВА ДРУГА. (2.)

Из које се сасвим лепо види, да је, поред многог другог, још и лична сујета Љубивојева, и то поглавито она, била не мали узрок, што је Димићева позоришна дружина дошла из Лесковца у Власотинце, и тако се могло рећи, да је и овде она била прва позоришна дружина после Косова.

Од како дође та позоришна дружина у Лесковац, просто не може човек ни да позна званичника среског Љубивоја.

— Оно п пре је био чурук и акмак-будала, — тужио се на њ, у друштву при чаши пива, забринути .Љубивојев шеф, госп. срески начелник Јеремија — ама ово сада, баш вала, дабетер! Да Бог сачува сваког брата Ришћанина од ваке напасти! Што ја патим, да не да Бог ни оном мом најгорем душманину!... Бога ми ти кажем ! вели госп. .еремија целећи кроз бркове пену од пива. Па некако — продужује госп. Јеремија — и ошашавио, брате ; говори све којешта ! Ономад га ја питам: је ли сајузио акта по ствари Тирчета конопчара, -— а он ме пита за нешто десето. Тражи ми IM пита ме: чувам ли јоште · оне токе п јатаган ђедов, што нам је остало у вамилији још са Мишара ! А како да не чувам ! рекох му

16