Srpski književni glasnik

242 СРПСКИ Књижевни ГлаАСНИК.

ја. Чувам, брате, и токе п јатаган, п пиштоље па и барјак из Русије, све чувам, јер то је светиња! То и мало пензијице ако оставим жени и деци! — „Чувајте, вели ми он, можда ће скорим требати!“ Што ће му то, Бог ће '4 свети знати !... Мањ' ако Србија опет не зарати с Турцима, па ако не мисли, каква је замлата, чету да купи — на му зар треба бајрак2!... А да ми није жао оне његове красне женице — би га, Бога ми, отпустио !... Ни за шта ми није, — ама ни за шта, брате !

И доиста, није претеривао госп. Јеремија. Могу га опозиционе новине клеветати колико год хоће, да има, то јест, рђав обичај да „ствара кривице“; — овде, вала, није био тај случај, овде је говорио човек баш сушту истину. Љубивоје је био просто неупотребљив од ово неколико дана. И не би човек знао шта да каже: кад је горе и кад је више штете од њега: кад је ту у канцеларији, или кад није. Кад оде неким званичним послом и Бог га заборави; а кад је у канцеларији на раду. а он ради све нешто буди Бог с нама. Кад саслушава и говори са сељацима, а он једнако мења глас. Говори некако онако како нико никад не говори. Зато су му IH ипзнели чикарму да госп. .Ђубивоје уме „из трбува да говори.“ Дотле је дошло да су му одузели већ п концепат и вратили га на препис — па HZ Ty Je правио којекакве ешеклуке ! Тек кад стане се оним другим млађим практикантом да сравњава концепат с преписом, — онда се тек види, шта је тај човек натрпао преписујући; а кад сврши и препише акт, а оп редовно потпише: (Завеса пада)! Шта му је то требало, не зна ни он сам да каже!

Сваки час, мало мало, па нађе тек какву било прилику и изговор, да неким званичним послом оде у Лесковац. Ако не може званичним, а он мољака да иде приватним послом; а ако му ни то не упали, а он оде крадом и кришом пред вече, остане та“о целу ноћ, па се у јутру врати сав уморан и изломљен као фебруарски мачак. П нико, сем његове Мице, није знао за те његове ноћне излете, док једном није долијао. А то је било тада, кад