Srpski književni glasnik

| АРБАРЕНОНА ДЛИНИ М А.

раскона“ покушао је пре да опише срећне дане ове варопице, која је живела својим друштвеним животом, певала своје романсе — сваки грађанин евоју, — IH, у оскудици дивљачи, приређивала занимљиве ловове на качкете“. А кад је букнуо рат, када су настала тешка времена“, он је описао Тараскон и његову херојску одбрану: минирану есплападу, утврђен клуб и позоришну кавану тако да их је било немогућно заузети, цело становништво претворено у добровољачке чете, с укрштеним костима и мртвачким главама на униформама, пуштене браде, оне силне секире, криве сабље, американске револвере, којима су напослетку застрашили једни друге тако да више вису смели прилазити један другоме на улици.

Много је година протекло од рата, много је каленлара бачено у ватру: али Тараскон није заборавио шта је било, и, одрекавши се ништавних забава из ранијих времена, мислио је само о томе како да појача крв и очеличи мишице; да врати зајам кад земан дође. Стрељачка и гимнастичка друштва, униформисана, опремљена, од којих је свако имало своју музику и своју заставу; сале за борење, за песничање, за батинање, пртена обућа; пешачке трке, рвање између најотменијих личности, то је заменило ловове на качкете, платонске ловачке разговоре код пушкара Костекалде.

Најзад п клуб, и сам стари клуб, одрекавши се карата, претворпо се у Алпиески клуб, по угледу на чувени

1 А. Доде сам, у својим „Сопез ди па“, у причи „Одбрани "Тараскона“. Преводилац је ову причу превео и унео у своју збирку „Додеових прича“ коју је откупила С. Књ. Задруга, и која ће екоро угледати света. Џр.

7 Кво шта се о томе мештанском лову вели у Необичним доживљајима Тартарена Тарасконца:

„По добром доручку у пољу, еваки је ловац узимао евоју качкету, бацао је у вис ·8 све епате, и пудао на у њу лету са оловом број 5, 0, или 2, како је већ уговорело, Онога који највише иезретета своју качкету извичу за краља лова. џа се, у вече, у триумФу враћа у 'Гараскон, ге изрешетаном качкетом на пушци, посред лавежа паса и јеке од трубе...“

1870.