Srpski književni glasnik

96 СРПСКИ Књижевни ГлаАСНИК.

лондонски „АЈрше Си“, који је чак до Индије разнео· славу својих чланова. С том само разликом што су се Тарасконци, уместо да пду ван своје отаџбине, и да се веру по туђим планинама, задовољили оним што им је

под руком, или боље рећи под ногама, у непосредној

близини вароши.

Алпи у Тараскону 7... Не, али Алпинџ, тај ланац ниских брда која миришу на мајкину душицу п на лавендулу, која нису ни опасна ни врло висока (150 до 200 метара пзнад морске површине), која као плави таласи затварају хоризонт провансалским путовима, и које је мештанска. уобразиља. кретила баснословним и значајним именима: Страховити вис, рај света, Џиновски рт, и тако даље.

Право је задовољетво било, недељом у јутру, видети Тарасконце, у доколеницама, са шиљатим штапом у руци, с торбом п шатором на леђима, кад се крену, с трубама, напред, у излет на пењање, о коме је месни лист Форум доноспо извештаје са великом и ретореки украшеном опшипрнопћу, с високопарним епитетима, говорећи о „провалијама, понорима, ужаеним ждрелима“, као да је била реч о пењању на Хималаје. Алп имајте на уму да су у овим пграма мештани добили нову снагу, оне „двоструке мишиће“ којима се некад одликовао једини Тартарен, добри, храбри, јуначни Тартарен.

Ако се у Тараскону оличава цео Југ, у Тартарену се оличавао цео Тараскон. Није он био само први грађанан ове вароши, он је био њена душа, њен геније, у њему су оличене све њене лепе слабости. Позната су његона ранија јуначка дела, његови певачки успеси (0х! онај дует из Гоберта Ђавола у Безукетовој апотеци!) п необична. одисија његових ловова на лавове, са које је довео ону дивну камилу, последњу у Алгиру, која је доцније угинула под теретом година и почасти, џ чији се костур чува у варошкоме музеју, међу тарасконским знаменитостима .