Srpski književni glasnik

СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

| -

како он поткопава одоздо ову славу, подгриза је, и дуби. Кад би у вече, у клубу, Тартарен стао причати своје заседе на лавове, своје путовање по великој Сахари, Костекалда би се пакосно емешпо и вргео главом као човек који не верује.

— Али, ето, ту су коже, Костекалда... оне лавовске коже које нам је послао и које су тамо у клупском салону 2....

— Чудо Боже!... А ћурчије7 Зар ва мислите да у Алгиру нема ћурчија /

— Али оне рупе у глави, од пушчаних зрна, сасвим округле 7

— А овај, иначе, зар у оно време кад су се ловиле качкете није било код наших шешпрџија већ подераних и оловом избушених качкета, за невеште стрелце 7“

Нема сумње, Таргарену, као прослављеном ловцу „дивљих зверова“, ови иепади нису могли нашкодити; али као алпинисту, као пењачу, могло му се много што шта пребацити, и Костекалда се допета није нп устезао да то чини, љут што је за предеедника Алпинског клуба изабран човек која је са својих година очевидно „отроMIO“, HI кога је навика, донесена из Алгира, да носп папуче и широко одело, још више излагала лењости.

И допета, Таргарен се ретко кад пењао; он се обично Задовољаваше тиме што би пењачима пожелео срећан пут, и што би на свечаним седницама, колутајући очима и грмећи гласом тако да су госпође бледиле, читао трагичне извештаје са ових експедиција.

Костекалда напротив, сув, жив, „кракоња“, како су га звали, био је у пењању увек први; он се беше испео на све Алшшне редом, и на свима неприступачним висовима по0б0 клупску заставу, аждају окружену сребрним звездама. Па ипак, био је само потпредседник. П. П. А. КА. али је тако вешто приправљао земљиште, да би Тартарен зацело пропао. |

Кад Тартарена о овоме пзвестише његови верни, апотекар Безуке, Екскурбанијее, храбри командант Бра-