Srpski književni glasnik

ТАРТАРЕН НА Алпима. 99

вида, нашег јунака обузе најпре дубоко гнушање, она срџба коју незахвалност и неправда изазивају у племенитих душа. Дође му да се свега махне, да напусти свој крај, д+ пређе преко моета п настани се у Бокеру, код Волска, као Корполан; алп се после умири.

Зар да напусти своју кућицу, своју башту, своје омиљепе навике, да се одрекне председничке столице у Алпинскоме Клубу који је он основао, оног величанственог П. А. К. које је красило и одлиговало његове посетнице, његову хартију за ппема, па чак п поставу његовог шешпра! То није било могућно, овај! И наједанпут му сену кроз главу једна мисао.

Јуначка дела Костекалдина огранпчавала су се пекључиво на нењање по Алпииима. Зашто Тартарен, за ова три месеца колико је још било до избора, не би покушао какво величанствено дело; да пободе, на пример, клупску Заставу на коме од највећих европских висова, на Јунгфрау или на Мон-Блану “7

Какав трпумф кад се врати, какав шамар за Костекаллу кад Форум донесе опис овог пењања! Ко би се, после тога, усудио оспорити му право на председништво 7

Олмах се стаде спрематп ; добави тајно из Париза гомплу нарочитих дела: ИШењања од Хвимпера, Глечере од Тпндала, Мон-Блан од Стефена д' Арва, извештаје Алииског Клуба, енглеског п швајцарског; напуни себи главу гомплом алппеских израза, као што су : „димњаци, ходници, јазови, снежаници, ледењаци, морене, пукотине“, и не знајући тачно шта ти пзрази значе.

Поћу се трзаше сањајући сурвавања којима није

Ж

било краја, пзненадне падове у провалије без дна. Усови су га ваљали, оптрп ледењаци су набадали његово тело у паду; п пошто би се пробудио п поппо чоколаду, коју је обично пио у постељи, још дуго после тога не би се могао опростити славе п нелагодпости од пемпрнога сна; али то му није нп мало сметало да, кад већ устане, цело своје пре подне посвети папорном упражњавању за пеапачење .