Srpski književni glasnik

100 СРпски КЊИЖЕВНИ ГлАСНИК.

Око целог Тараскона пма једно шеталптте засађено: лрвећем, које се у месном речнику зове „Варошко шеталиште“. Оваке педеље по подне, као људп који пмају своје утврђене навике п ако пм је машта бујна, сматрају Тарасконци за дужност да једанпут обиђу варош, п то: чине увек у истом правцу. Тартарен се стале вежбати да је обиђе по осам пута, десет пута за једно пре полне, п то често у противтом правцу. Шетајући се, ишао је с рукама на леђима, ситним кораком као да се пење, лагано и поуздано, п дућанџије, које је ово гажење месепих навика запрепастило, губили су ее у евакојаким претпоставкама. Код куће у својој егзотичној баштици, Тартарен се навикаваше да прелази преко провалија скачући преко басена, у коме је неколико шаранчића пливало међу сочивицама; у два маха му се деси да падне у њега, и мораде се преевлачинти. По овп неуспеси још су га више дражили, ин, како је бпо еклон неевестици, он стаде ићи по узаном зиду који је пвичио басен, на велики ужас своје етаре елушкиње, која никако није могла да разуме ова тајна вежбања.

У пето време био је поручио у Авињону, код једног доброг бравара, клинце Хвимперова система за обућу, кукачу спетема Кенедијева; набавпо је и једну лампу с металном цеви, два непробојна покривача п јелан дутачак конопац од две стотине стона, преплетен жицом, који је он сам пзумео.

Долазак ових различних предмета, тајанствени одласци MH доласци којп су били скопчани се њиховом израдом, све је то јако копкало Тарасконце; по вароши се говорило: „Председник епрема нешто“. Алп, шта7 Нешто особито зацело, јер, као што лепо рече храбри и озбиљни командант Бравида, некадашњи обмундировни капетан, који је говорио вавек у пословицама: — „Орао не лови муве“. 1

Тартареп ни својим најприснијим ирпјатељима није: ништа говорпо; само је на клупским седницама падао у