Srpski književni glasnik

ПозоРИШНИ ПРЕГЛЕД. 55

коше од чега дете болује, кад се већ лек помиње). Mu наравно имамо толико искуства, те знамо да то парче хартије не крије мелем ни малој самртници ни великом паћенику. На против. Министар се интересује знати од жене, како је залози њихове љубави (добро још те није рекао: невином плоду екривене љубави). —

Ето то је комад, а замислите шта би од њега остало, да је мужу одмах, чим је добио непобитне до“ казе, да му је жена неверна: неко рођено признање, синуло кроз памет: а дете У оном Димином комаду, који сам навео, муж поставља жени то питање с места, чим је дознао истину, и она ћути, обори главу и клекне преда њ. Ја нећу да кажем да је овај Нушићев муж морао учинити што је учинио Димин, али налазим, да му се ова сумња могла прикрасти тим пре, кад је пала мени, кога се најпосле судбина тог човека не тиче. Ова се тачка могла без опасности објаснити онда кад јој је било време, јер је могуће да писац ипак не би из тог разлога ништа мењао у трећем и четвртом чину. Претпоставивши чак и то, комад би само добио у природности, што му није на одмет, п била би бар једна неочекивана ствар мање уплетена. Јер, на пример, смрт девојчице, као и њена болест, савршено су нов елемент, који је истина могао наступити, али могао је и не наступити. Тиме што је наступио, дао је материјала за четврти чин. Прва два чина, већ емо видели, чине за себе целину; трећи није више чисто брачни процес између једне исправне стране и друге неисправне, него се увлачи у те односе, и то јако, дете; тако се тај чин прилепљује на други, а четврти је измишљен и јасно се опажа конац којим је за претходни зашивен.

Случајима се не доказује теза, него логичним извођењем. А случај су, као што рекох, и болеет п смрт девојчице, као и начин на који се дознаје право порекло детиње: то је, као што знате, она хартија издајица. А да се дете случајно није разболело, министар не би писао; да случајно на мужа није натрапао момак с ми-