Srpski književni glasnik

5M Српски Књижевни Гласник.

ћевом најбољем комаду). У „Пучини“ мени се из овога

разлога допао јако почетак разговора између два брата

у другом чину. , | ДРАГОМИР М. ЈАНКОВИЋ.

УМЕТНИЧКИ ПРЕДГЛЕД.

Музичке прилике у нас. — Београдска музичка школа. — Г-ђица Ј. Шоповићева. — Ф. Ондричек. — Г-ђица Љ. Тодосијевићева.

У последње време могао је сваки приметити, који искрено и са пажњом прати музичке прилике, да се у Београду све више и јаче развија инструментална музику п да постепено потискује вокалну. Уметничко стварање шп извођење вокалне музике у Србији, било је првобитно упућено на обраду народних мотива, из којих су поникле многе одличне полифоне црквене композиције —Корнелије Станковић, Ј. Маринковић, Мокрањац, Топаловић и др., а тек доцније, када су јавне музичке продукције постепено у публику уведене и примљене, отпочело се је са израдом и неговањем световне и вокалне музике у уметничкој форми. ıl Ha једном и на другом пољу урађено је до сада релативно довољно. Али, ако би се у. оцену узела. упоредна вредност, морамо признати, да је и с већом озбиљношћу и вештином обрађено црквено хорско певање.

Инструментална музика у данашњој форми и обиму у Србији, и ако је културна тековина новијег доба, ппак се је за непуних петнаест година одомаћила II развила у тој мери да емо имали прилике још пре две године у Кр. Народном Позоришту, да чујемо Бетовенову УГ пасторалну симфонију а. доцније и његову У. у С. топ, у пуном и бројно јаком оркестру. Успех је тим већи п значајнији, ако се још узме у обзир, да је том приликом у колико емо ми пратили — у опште први пут извођена Бетовенова. симфонија на целом Балкану.

Данас је изучавање инструменталне музике уведено и у државне средње школе и приватне васпитне заводе. Поред тога, у Београду основали су Г. Г. Mo-