Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 59:

крањац, Ст. Бинички пи Цв. Манојловић, а са одобрењем г. министра просвете, и стручну музичку школу, која је врло добро посећена а које има услове да се у будућности још више развије, под условом, наравно, ла се отклоне извесне материјалне тешкоће, због којих се једино: ланас не може завести потпуна настава какву би таква школа изискивала.

За васпитни део музике, а нарочито за тачно схватање и развијање укуса, нема сумње ол велике је користи посећивати продукције добрих и признатих музичара. Такви долазе сваке године све више са стране у Београд; довољно је овде поменути имена Ондричека, Кубелика, Сауера, и браће Гринфелд. Али одвојено од овако ретких прилика и у Београду има данае неколико стручно спремних наставника музике и технички одлично кваапфикованих свирача. Највише и најјаче у том погледу заступљени смо са уметницима на клавиру. Поред Г. Цветка Манојловића, и Г-ђице Сидоније Илићеве, појавила се у последње време у три концерта Г-ђица Јелена Шоповићева, свршена ученица прашке конзерваторије, а сада већ наставница клавира у београдској музичкој школи.

Г-ђица Шоповићева није приредила за сада свој о0собени концерат са пскључивим нрограмом за клавир, но је суделовала са појединим соло пијесама у симфонијском концерту београдског војног оркестра, у концерту Грађанске Касине и Беогр. Женског Друштва. У таквим приликама, у којима је учествовала само као гошћа, није могла показати своју несумљиво јачу подобност за модерне програме и лирске композиције Дворжака или Грига. Од пијеса. које је Г-ђица Шоповићева у ова три концерта свирала, бележимо само оригиналне радове: Зашу Mačns. Ш. Концерат Ек - фт, ор. 29; Лист VIM. „Рапеодија“; Московски Сарпсе 1. ЕПпсеПе; Григ „Пролетња песма“, п Годар „En courant“. Сен - Сансов конерт уз пратњу оркестра био је новост за београдску публику. Фрацузи квалификују Сен - Санса као свог најдаровитијег композитора после Берлиоза, и уједно као најбољег знал-