Srpski književni glasnik

52 СРПСКИ Књижевни ГлаАСНИК.

лаже несумњиво звучним, мелодичним гласом, који ће временом и школом постати све гипкији, ширп и епгурнији у пнтонацији.

До сад смо небројено пута гледали у Народном Позоришту „Птичара“, али никад нисмо видели да се с музичке стране дефектније давала ова оперета но овога пута. Тако је у финалу првог чина изостављен хор „Кад коме хоћеш ружу дати“ и замењен је од некуд дуетом врло несигурним п безначајним. Тако, ни ону романсу у почетку последњег чина није требало ни у ком случају пзостављати, због њене. карактеристичне лепоте; зато би улогу кнегиње требало дати Г-ђици Нигриновој, која располаже школованим гласом п музичким

образовањем. To M.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

(Слава — Крено име. Студија Др. Милоја М. Васића, помоћника чувара Нар. Музеја. Прештампано из „Просветног Гласника“. Београд, Државна Штампарија, 1901. На 8", стр. 42. Цена 10 динара.

Ова књижица може јако да превари на први поглел. Она се зове студија, написао је један доктор, цена јој је десет динара а има свега четрдесет страна, и набијена је грчким, латинским, француским п немачким Ци"татима. Али кад се човек мало боље упозна с њом, он види да има посла с једним Масћуегк-ом, п то још с једним ретким. Ја хоћу да дам неколико доказа за то.

Г. Васићу је једна од главних тема питање шта има да се разуме под славом. Он о том говори на дугачко и на широко, своје мишљење казује много пута изреком, али ми опет не знамо шта је по њему слава и, још нешто“ више, видимо да то ни он сам не зна. Јер он каже и доказује час једно а час сасвим друго, час да је слава култ евима покојницима (мушкима) а час да

Ј