Srpski književni glasnik

64 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Васић у првом одељку своје књиге, где помиње друге народе осим Срба и старих Грка, говори само о њиховом култу покојницима. |

Ово последње место опет стоји у противуречности с другим неким чињеницама које п г. Васић помиње. Оно гласи даље: „Ну, потврда је још већа и значајнија у толико пре, што семо ми видели да су и обреди при вршењу дотичнога култа скоро истоветне са грчким хероским култом, јер су оне без сумње више него слични с њима.“ Другим речима г. Васић каже ово: култ покојника разликује се од херојског култа што нема неких обреда које има херојски култ. А који су то обреди О њима. се говори у другом одељку наше књижице п ту се каже сасвим јасно да се они састоје у приношењу жртве у облику кољива, колача и вина. Али онда се ни по самом г. Васићу та два култа не разликују ни у чему, јер: он сам на другим местима говори, како се и у култу умрлих употребљавају кољиво, колач (поскурице) и вино као духовима покојника".

Доиста нечувена конфузија !

Од главних питања која ова књига расправља остало нам је још једно; то је питање о том откуда старим Грцима херојски култ, и Србима слава. Вредно је чути г. Васића и у томтрећем одељку, врло је вредно; на стр. 39 и 40 он вели: „испитиваоци (су) сложни, да је... овај култ пореклом са Севера...; а међу овим испитиваоцима Денекен је још најскромнији (!), кад за увођење култа у Атину узима Беотију, као земљу одакле је култ позајмљен. Јасно је, да ми не можемо при овоме остати, него морамо поћи даље на Север, те тамо извор овоме

култу потражити. — И заиста ми налазимо на Трачане, у којих је култ хероса био већ од вајкада познат, и који су Грцима... овај култ... позајмили... — Служећи

се многобројним подацима, које нам пружа грчка летература, историја па и уметнички споменици ми емо... ви-

1 Тиме у ието време г. Васић тврди да је слава идентична са задушницама !