Srpski književni glasnik

6 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

чудновато и слабо објашњава, а по неки пуг их никако и не објашњава. Њему се на пример чини да је Краљевић Марко један од хероја о каквима је реч у његовој књизи и ево шта све о том каже: „Као што смо мало пре епоменули херосп су покојници појединих иородица, па и племена. Ово нам ништа не емета, да у херосима, према доцнијем веровању, видимо краљеве, владаре, претке племићеких породица, предводнике племена и народа. Још нам је лакше у њима познати и видети јунаке, којима је главно занимање ратовање, двобоји и друга јуначка дела. — Да бисмо ово довели у везу с ранијим тврђењем, да у херосу треба видети умрле претке једне породице, нама је довољно упутити на излагање на стр. 13 и даље ове расправе, где се тговори о очинеком култу п уранизму. Баш ти људи, које се као хероси обожавају, п јесу били предводници организованих номадских племена, која су друга земљорадничка племена погиенула и на тај начин хтонизам уранизмом заменила. — Ова напомена (која7) учињена. је овде нарочито с тога, што се мени чини, да наш народни јунак Краљевић Марко носи потпуно јасан тпи хероса, око кога су се груписале различите приче о разним другим хероспма п тако сконцентрисале у тој једној личности. С тога су нам и појмљиве оне многобројне народне песме о Краљевићу Марку, као и још многобројније (2) приче о њему, којима се опет најближа паралела може наћи у ОепеКеп - овом чланку... Зар је овде довољно упутити на Денекена 7 Па п сама та околност, што се за Краљевића Марка верује, да он није умро, а да се опет е друге стране на толико места о његовом гробу H различитим његовим реликвијама прича, потврђује довољно наше мишљење.“ Ја сам уверен да г. Васић овде неће никога убедити.

Тако исто поступпо је са својом идејом да у ору о коме говори Медаковић овим речима: „ПослЂ обђда бива оро на гувну, па играо по двоица п мећу из пушака“ можда треба видети ратничку пгру (у њој је „циљ