Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. 71

гађаје од 811. до 1079 год. Та хроника издана. је до сада само у латинском преводу; али је њу готово целу унео у своју хронику други хроничар Кедрин и тај Кедрин прича, да су после смрти цара Цимисха четири брата дигли устанак и да је Самуило, пошто су прва два брата погинула, убио најмлађега 14 јула и узео сам владу у своје руке. Г. Прокић безусловно прима податке Кедринове, али треба узети на ум, да је Скилиц писао преко сто година после опих догађаја, % сам т. Прокић каже, да „не знамо који је... био извор Скилици за Самупилово време“ ; да је Скилица преписивао Кедрин, а сам Г. Прокић тврди, да „још није тачно одређено у каквом је стању унео Кедрин Скиличин рад у своју историју и како се односи оргиналан текст према компилацији“. Г. Прокић дакле оснива своје резултате на Кердинову причању, а тај Кедрин преписивао је из Скилица и не зна се како је преписпвао, тачно или нетачно, а сам Скилиц из кога је Кедрин преписивао, писао је сто година после тих догађаја и не зна се какав је извор том приликом имао пред собом, добар или рђав. И бар да је г. Прокић казао какав је Скилиц иначе, какви су му остали подаци, који се могу контролисати, да ли су тачни или не, и да ли је његова хронологија иначе поуздана. Али Г. Прокић само каже, да се Скилиц морао послужити каквим било писменим извором сувременим Самуилу, али сам признаје, да се не зна који је тај извор, и онда се наравно не зна и да ли је поуздан тај извор, којим се он служио, кад је после сто година описивао оне догађаје. Кад се томе још лода, да се исто тако не зна, да ли је Кедрин увек тачно преписивао из Скилица, онда је јасно да Кедрин, преписивач (не зна се да ли поуздан) једног писца који је (не зна се по каквом извору) писао о једном догађају после сто година, не може бити за оно доба извор, коме се мора безусловно веровати.

Преко сто година дакле после оснивања Самуилове државе, описао је хроничар Скилиц како је та држава основана: да ли је он за опис оних догађаја употребио