Srpski književni glasnik

74 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Раном у гробу почиваш, вриједни пјесниче Станко, Пробудив рано се већ, раније дође ти сан. Пли, уживајте у дубини ове ситнице (Лијек):

Када нађеш птичјег мл јека,

Наћ' ћеш свакој ћуди л јека.

Кривица није само до песника: ко у своме животу никада није написао рђав стих, нека се први баци каменом. Само, овакве ствари не улазе у изабране песме. Оне сведоче или непоштовање самога песника или незнање посла, или и једно и друго.

Увод је сув, безизразан, извод из ранијих издања хрватских. Затим, требало је стављати примедбе филолошке (јер је очевидно да је Прерадовић заборавио свој матерњи језик и доцније га учио), примедбе историјске, можда књижевне, естетичке. Све је то требало да буде шепод текста као што се то обично ради. Место свега тога, ми имамо на крају две стране „тумача“ и три стране „речника“, из кога сазнајемо да „вај“ значи јал, „иметак“ имање, „самотан“ — усамљен, „склад“ — складност, „лука“ — пристаниште, а „дојити“ — сисати!

Овим издањем књижевни глас Петра Прерадовића ништа не добија; ја се бојим да не буде исти случај га издавачем, Г. Валожићем, што и с приређивачем, Г. Шевићем. С.

Из ирошлиг дана. Слике, црте, приче од Милана Савића. У Новом Саду. Издање српске књижаре Браће М. Поповића. 1901.

Знатан део свога живота, од ране младости па до ступња шп рићаеглшт, описао је Г. Савић у овој књизи. Те успомене писане су без хронолошкога реда, управо то су само поједини тренуци његова жавота. Има успомена. које Г. Савићу могу бити безмерно драге, али које нас осредње занимају, али има их које су писане савесним добродушним тоном и ако мало литерарним и од интереса су по историју омладинских покрета око 1860. Тако, на пример, онај мулат у новосадској гимназији,